У име демократије и људских права,

Србија је бомбардована,

Срушише нам земљу и убише њу,

Ракић Милицу.

На ноши је седела тога дана,

Срећна и насмејана,

Али звери су бомбу бациле ту,

И убиле њу, Ракић Милицу.

Била је дете, и ништа није знала,

Лихварске звери не марише за то,

Бацише бомбу и убише њу,

Ракић Милицу.

Србију су звери завиле у црно,

Породици њеној нанеле бол,

Мајци су сузе падале низ лице,

Што остаде без своје Милице.

За злочине ове, одговарао нико није,

Време пролази, а кривци се смеју,

Неке ране крваре вечно,

Зар си ово доживела Србијо?

Порука песме је више него јасна,

Речи су ове вредније но злато,

Деца твоје крви, ти поручују гласно,

Србијо мајко, не у NATO!