тежак је мир ових поља,
гдје ни истине,
ни гроба нема,
и гдје су колоне људске,
као ријеке,
у неповрат текле:
у једној мати и сеја мала,
негдје даље
отац и најстарији брат,
а у оној најтужнијој
троје малишана…
ријеке и данас теку-
оне су нама истину рекле.

тешка је љетина ових поља,
на којима су
човјеколике сподобе
газиле и затирале наше сјеме-
ту сада расте
само камени цвијет.
ал’ живот васкрсну
негдје другдје:
виђајте мученици,
да занавјек живи ваше племе-
животворно, живозборно,
против злога се бори,
док се не вазнесе у небесни свијет!