Посвећено Белој Веверици,

чаробници и дивот-видарици

из племена Белих Вукова.

 

Ка Сунцу, гле! окренута,

у Бескрај и Вечност

с ону страну Сунца загледана,

на белим ветрима,

сва у млечно-белој светлости,

 уз пратњу чопора белих вукова,

 језди и плови лепојка:

власи од сребра,

лица од месечине,

и очију од драгуљ-бадема,

бистрих и дубоких

као горско језеро

подно снежних врхова

 у плавој даљини.