Лирски записи

 

01

Ми смо уметници, чији је главни задатак да, без престанка, раде на себи, да стварају и обликују саме себе, да од самих себе створе најлепше, надивотније и најсавршеније уметничко дело.

Да, сви смо ми рођени, богомдани уметници.

Многи људи нису свесни, да су рођени, богомдани уметници.

Свако је од нас песник, певач, свирач, плесач, сликар, вајар, градитељ.

Наше уметничко дело – то смо ми сами.

Васцелога живота својега, свих прошлих и будућих живота, ми тешемо, клешемо, вајамо, осликавамо, распевавамо, оплемењујемо, обогаћујемо и позлаћујемо саме себе.

Сви су наши хиперборејски преци, Бели Срби, Пра Аријевци, у Древности, били песници, уметници и ствараоци, а, упоредо с тим, сви бејаху и дични  ратници, ратници врли и неустрашиви, ратници посвећени Сварогу – Богу Светлости.

Песник не пева песме песама ради, већ себе ради; сликар не слика слике слика ради, већ себе ради; вајар не ваја кипове кипова ради, већ себе ради; градитељ не гради градове градова ради, већ себе ради.

Свако од нас све што ради, заиста, све то ради себе ради!

02

Ми смо заборавили зашто смо дошли у овај свет, и који је наш први и најбитнији задатак у овоме свету.

Зато патимо у овоме свету, зато страшно и ужасно патимо у овоме свету.

Због тог заборава, нама је овај свет постао најгрознији пакао, најдоњи круг најгрознијег пакла.

Наше су мисли паклене, наша су осећања паклена, наше су речи паклене и наша су дела паклена.

Због заборава, ми смо постали најбедније робље невидљивих владара овога света.

Радимо од јутра до сутра, не видимо се од мукотрпног, јадног и бедног рада, а ништа немамо од тога.

Нити ми, нити било ко наш!

Не видимо ништа и никога, не видимо ни себе ни ближње своје, зато што плодове нашега рада убирају највећи грабљивци, лупежи, паразити и дембели овога света.

Лихвари, зеленаши, гуштери и гмазови владају овим светом.

Они су новац и измислили да би поробили човечанство, да би владали светом, и да би уништавали свет.

Ко су они?

Одмах да разјаснимо: они нису људска, нису божанска бића.

Они су најнижа подраса на Земљи.

Најнижа подраса која је само позајмила људско обличје.

Њихова човеколика љуштура је привид, варка и опсена.

Унутар љуштуре обитавају гмазови, змије, гуштери, зелембаћи и јакрепи.

03

Почетак нашег ослобађања од њихове тираније јесте буђење и освешћивање.

На самом почетку, ми морамо схватити, и освестити, да лихвари, гуштери и јакрепи нису људска, нису божанска бића.

Да ми морамо бити жестоки у рату против њих.

Према њима не смемо имати ни милосрђа ни самилости, нити било каквог саосећања.

Док њих у својој свести и свесности не уништимо, човечанство не може ни умно ни духовно да напредује.

Ако ми њих не уништимо, онда ће они уништити и нас и Планету.

Е видите, ово, управо ово, може да схвати само расни и самосвесни хиперборејски Србин.

Други народи то не могу да схвате и освесте; други су народи давно изгубили тај светлосни запис божанске самосвести.

Зато су они и кренули у жесток рат против Срба.

Не могу да владају светом и човечанством онако како су замислили, све док на Земљи постоје Срби.

Тек када униште Србе, моћи ће светом да владају тисућама година.

Али, не бива тако!

Све је више пробуђених и освешћених хиперборејских Срба, како у Србији тако и у Русији, јер су и Руси Срби, само што се другачије зову.

Не бива тако, зато што Србима пристиже помоћ из највиших духовних и божанских светова.

Ближи се тренутак када ће их живи огањ из Неба сажећи.

Од тог живог огња са Неба Србима се ништа неће догодити, неће ниједан расни и самосвесни хиперборејски Србин страдати.

Срби ће, у том часу, бити само посматрачи и сведоци.

Посматрачи и сведоци силаска Великог Духа Стварања на Земљу и почетка Новога доба.