Драган Симовић: О песничком краснопису и брзопису
Лирски записи
(Писмо Жељку Стрики, Соколу и Витезу, како написа наша Татјана, Бела Вила)
Диван ти је цртеж Белог Ждрала, а рукопис, уз мало труда, можеш да развијеш у песнички краснопис.
Предлажем ти, да својом руком, пером или трском у тушу, пишеш своје песме на што грубљем папиру, а уз песме да урадиш и неколико зеновских или хаику цртежа, па да све то сабереш у књигу – не мора бити обимна књига(нека има до педесет страница) – а потом да све то однесеш у неку бољу копирницу и кеиговезницу, где имају дигиталну машину за штампање, те да то, опет на квалитетном, а пуном двестаграмском папиру, урадиш тридесет и три нумерисана примерка, што би било твоје библиофилско издање.
Такве се књиге веома цене и траже.
Ја сам, у младости, урадио десетак таквих својих књига, све руком писаних, мојим песничким краснописом и брзописом, уз тајинствене песничке и зеновске цртеже или аквареле и, могу ти рећи, да су ми верни читаоци, у сиромашној Србији, давали и по сто евра за примерак.
Нисам ја тражио толико, већ само десет евра, а они су сами плаћали (да ме часте!) још деведесет евра преко тога, јер су видели да је књига дивотна и вредна.
Данас се те моје књиге, из тога доба, по неким ретким и скровитим антикварницима, продају и пет скупље него што су биле у ономе времену.
Наравно да ја у своме дому немам ниједну своју књигу, ниједан свој цртеж или акварел, јер сам све давно или продао или испоклањао.
Ја сам од оних, веома ретких, песника и стваралаца који своја дела не чувају љубоморно у својему дому, да би се, у неко доба, хвалисали пред онима који им сврате дома.
Кад ме данас неко од пријатеља походи, ја немам ни једну једину своју књигу ни за показивање.
Када ме питају, где су ми књиге, ја им одговарам да су моје књиге одлетеле у Космос или у Акашу, да припреме за мене пута када буде дошао тренутак за то.
Да би све то остварио, Соколе и Витеже, не треба ти нико, а најмање ти ја требам, јер све то можеш да учиниш са доста љубави и мало, веома мало новца.
За такав један подвиг не треба ти ни двеста евра.
А ти си свој песнички задатак обавио!


Хвала Пјеснииче, на твојим лијепим ријечима и комплиментима.
Ја сам, искрено, поласкан и затечен са овим твојим предлогом, јер ја ријетко нешто напишем, a и велики су временски размаци између тих креативних излета у свијет слова. Ови дани овдје су више неки изузетак. Нема тога пуно и није пуно људи то видјело, осим ријетке интернетске публике, као што је то и овдје случај.
Имао сам намјеру да то за себе једном проберем и укоричим, када се још тога накупи, а ова твоја идеја, сада баца неко ново свијетло на све то. Такве примјерке, о којима причаш, односно нешто слично, сам већ видио код једног познаника.
Хвала, још једном, на овом лијепом изненађењу.