Лирски записи

Сваки је Србин свети ратник.

(Кад кажем сваки Србин, онда се подразумева да, истовремено, мислим и на сваку Србкињу!)

Самим својим рођењем, он већ бива посвећен, само зато што је Србин.

Једино високе душе могу да се инкарнирају, да дођу на овај свет, као Срби и Србкиње.

Ово запамтите за сва времена: само племените и узвишене божанске душе бивају оваплоћене у Србству!

Зато су све ниже расе овога света у вечитом рату против Србства.

Самим тим што су ниже, оне не подносе ништа што је изнад њих, што је више и вредније од њих.

Где год се нађете у беломе свету, дичите се својим србским, господским, аријским, хиперборејским пореклом.

Дичите се, јер ваш бог Срб, ваш бог Дика жели да се дичите, зато што самим чином дичења прослављате Њега – бога Дику.

Нека то осећање, као живи огањ, вечито гори у вашему пречистом срцу, ма где год се нашли; не само у овоме свету, већ и у свим иним световима.

Све што је лепо, красно, дивотно и племенито у овоме свету, то је негда и некад, ко зна где и када, створио неки Србин или нека Србкиња.

Ниже расе нису ништа створиле.

Ниже су расе све минуле векове, сва минула тисућлећа само поткрадале стваралачку енргију Србства.

Као последњи готовани све ниже расе живљаваху једино од стваралачког дејства и рада посвећених Белих Срба.

Чувајмо једни друге и спасавајмо једни други!

Мало нас је у свету преостало, и зато морамо да се узајамно чувамо и спасавамо.

Но, иако нас је мало, ми смо и даље бесцен драгуљ овога света.

Ми смо духовни дијамант овога света.

Без нас би овај свет давно нестао и у таму најтамнију потонуо.

И ово запамтите, и чувајте у своме срцу!

Ма како год да вам је тешко у овоме свету – а сваком је Србину тешко, одувек и заувек! – никада не заборављајте ко сте, чији сте, одакле сте пошли, и куда и зашто идете.

Песникове разјаснице

За дан-два одлазим на село, да бих себи олакшао боравак у овоме свету великих омаја и опсена.

Моја су новчана примања скромна, као и ваша што су, зато и одлазим на село да бих, макар, на тренутак и у нечему, олакшао живот, како себи тако и ближњима.

Надам се, и верујем, да ћу успети да обезбедим мобилни интернет, тако да ћу и надаље писати, стварати и објављивати своје радове на овом порталу.

Неће бити као до сада што је било – стога што су ми тамо техничке могућности сужене и ограничене – али ће, ипак, нешто бити!

Моје дневно присуство на интернету биће ограничено, и сужено, на (свега!) два часа, зато што немам новца за више, будући да се све унапред плаћа.

Ово казујем зарад оних читалаца с којима сам у преписци, да би знали зашто ће, можда, у неким данима, да касне моји одговори на њихова писма.

Но, не клонимо духом!

Јер, ми смо Срби, ми смо Хиперборејци, ми смо звездана раса и, уз помоћ Богова и Предака, ми све побеђујемо.

Морамо да побеђујемо – нема нам друге!