Над зеленим пољима,

у даљини,

лелуја вечерњи звон.

Небо, дубоко плаво,

 сетно и високо.

Бели облаци,

у јатима,

прелећу преко бескрајних поља,

 над којима, гле!

 уз зовине свирале,

 плешу,

на ветру,

 вилинске лепојке.

Иза модрог горја,

у сутон вечерњи,

изгрева пун Месец –

 огроман,

румен и жут.

(Велики Гај, наспрам Вршачког горја, 8. цветња 7523. године)