До дубоко у ноћ

зурим у звездано небо,

 јасно и бистро.

Звезде су овде сјајније,

блиставије и крупније.

Имам осећај –

да су надохват руке!

Док тихујем,

кроз свирку ветра

 у модрим крошњама ораха,

липа и кестена,

чујем хук сове.

Ноћна тица и ја.

Над нама –

звездано небо

 као у Доба Праисконије,

када људи, вилењаци, вилани, виле,

богови и богиње

живљаху у заједници.