Лирски записи

 

Сваки онај Србин који Западњаке назове пријатељима, чини велик злочин према Србству.

Назвати Западњаке (Атлантисте) пријатељима Срба и Србства – то је највеће понижење Срба и Србства.

То је, у крајњем, понижење сваког самосвесног и самобитног Човека.

Само бесловестан, или крајње злонамеран Србин, може тај лихварско-гмазовски отпад, олош и шљам да назове србским пријатељима.

У Атлантиста нема ничег пријатељског, ничег људског, ничег човечанског и ничег божанског.

Атлантисти иза себе остављају само пустош и грозоту.

Они су опустошили, разорили, раскопали, разровали и затровали Србију за стотину и осам наредних векова.

Тешке и ужасне болештине косе Србство и Србију.

Косе младе и старе, косе све одреда.

То се са села много боље и јасније види, него из града.

У граду је све лажно, све отуђено, све замађијано и све слуђено.

Од последица атлантистичког бомбардовања, ко зна да ли ће се србски народ икада више опоровати!

Ко зна да ли ће ико и ишта у Србији преживети!

Нико нема ни части, ни достојанства, ни храбрости, ни човечности, да гласно и јасно каже, да поручи човечанству, да поручи Васељени, да поручи сазвежђима и звезданим јатима: Србија умире и нестаје због атлантистичких злочина од пре шеснаест година.

Да су Атлантисти последњи изроди људскога рода, да су Атлантисти последња белосветска поган, да су Атлантисти најнижа и најбесловеснија врста на Земљи, јасно је сваком самосвесном и самобитном Србину, сваком самосвесном и самобитном Човеку.

Они немају ни зрнце части и човештва у себи, кад могу и даље да долазе у Србију, те да се лукаво и змијски смешкају, да се кезе пред камерама, са кезом од ува до ува, као последњи идиоти и дебили, причајући неке несувисле и бесловесне приче о слободама и људским правима.

Они долазе да причају Србима који знају све тајне овога света; Србима који су најдревнији и најумнији народ; Србима који су по стотину пута и бољи и лепши и племенитији и мудрији од свих Атлантиста заједно!

Већ бива увредљиво и за сам Космос – осећам то у свом унутарњем бићу – кад неки безумни Србин – а има доста таквих! – Атлантисте назове србским пријатељима!