Лирски записи

 

01

Има тренутака, кад свим бићем и суштаством својим осећам, како ми одвећ смета физичко тело.

Како одвећ смета мојим мислима, мојим сновима, мојим визијама и мојему видовитом знању.

Да није физичког тела, које ме вуче надоле, ка Земљи, давно бих узлетео, давно бих се винуо у праисконо плеветна, плаветно-зелена и пурпурна пространства несагледних и вечних звезданих светова, сазвежђа и звезданих јата.

Ко год крене Путем посвећења, Путем буђења и освешћивања, пре или доцније, дође до тог осећања и познања, да је слуга и роб властитог физичког тела.

Тај несклад између крилатих мисли, снова и визија, на једној, и тежине, трулежности и мртвила физичког тела, на другој страни, некада ме доводи до лудила.

Осећам се као сужањ у тамници од века, као орао заточен у кокошарнику међу кокошима.

02

Рекао сам и записао, да су мртва и безвредна сва знања овога света.

Велики посвећеници, велики песници, уметници и ини ствараоци, никада нису користили знања и мудрости овога света.

Они су бивали, вазда и увек – како на јави тако и у сну – повезани са вишим световима, са Акашом Богова, и њима су видовита знања из виших светова, видовита знања Белих Богова, притицала кроз надахнуће, кроз инспирацију, кроз будне снове и јасновиде визије.

Све лепо, дивотно, племенито красно, узвишено и божанствено што је остварено у овоме свету – то је остварено благодарећи видовитим знањима, сновима и јасновидим визијама (из Акаше Богова), кроз надахнућа (инспирације) песника, уметника, сликара, музичара, градитеља и свих иних великих стваралаца.

Сва знања овога света јесу себична и саможива.

То су знања лукавства.

У знањима и мудростима лукавства обитавају ниже лихварско-гмазовске и атлантистичке расе; расе које нису посвећеничке, визионарске и стваралачке, већ предаторске, паразитске и готованске.

 

03

Људима је тешко да појме и схвате, да ум није стваралац.

Ништа вредно, племенито, лепо и красно у овоме свету, као и у иним световима, није створено из ума.

Све је створено из срца, из језгра душе.

Из видовитог знања које се и прима и предаје срцем и душом.

Ум је философ, готован и грабљивац.

Ум је вазда узнемирен, вазда унезверен, вазда тражи и иште нешто ново, нешто друго, нешто туђе.

Атлантисти су кроз све векове развијали ум и само ум, зато су тако грабљиви, алави, несити и незасити.

Хиперборејци су сушта супротност и опречност Атлантистима.

Хиперборејци – то је виша звездана и божанска раса, раса видовитог знања и познања, раса градитеља и стваралаца.

Ново доба јесте Доба Нове Хипербореје.

04

Ништа тужније и бедније нисам видео, него кад Србин – који је по свом бићу, суштаству, души и духу Хиперборејац – почне у свему да опонаша Атлантисте!

Тај Србин ће, пре или доцније, постати декадентни и дегенерисани Србин.