Драган Симовић: ПУПАК СВЕТА – ЗВЕЗДАНА ОСА
Лирски записи
01
Да је наступило Ново доба, осећа се и по томе што се Небо убрзано низводи на Земљу.
Истовремено и упоредо на Земљи обитавају и божанске и бесовске душе.
У једном те истом трену чујемо вести о ужасним злочинима од којих се згрозимо, и вести које нас вазносе у плаветне небесне и божанске висине.
Упоредо и истовремено мед нама живе како богови и богиње из Трећега Неба, тако и човеколика бесовска бића из најдоњих и најмрачнијих светова.
Све је на Земљи усковитлано и усталасано, енергије се просто сударају попут олујних облака и, у сударању витлају и ваљају све пред собом, за собом и око себе.
Божанске душе бивају све боље, а демонске душе бивају све горе.
Што је већи прилив Светлости из Галактичког Језгра, све је већа пометња међу демонским душама.
Демонске душе осећају и виде да им истиче време боравка на Земљи и, док напуштају пространства Земље, гледају да што више зла и злочина оставе за собом.
Још само мало, и Земља ће од Планете узрасти у Звезду.
Тада ће на Звезди Земљи обитавати само божанске и стваралачке душе, које ће Звезду Земљу, без престанка, да узносе на још више ступњеве Божјега Стварања.
02
Липа под самим прозором собе у којој пишем ове лирске записе.
Упоредо гледам у крошњу липе и на екран лаптопа.
Све мисли и визије што се сливају у речи на екрану пролазе прочишћење кроз бујну крошњу липе.
Липа и ја заједно пишемо песме и лирику.
Можда више липа него ја!
Свето и божанско дрво наших хиперборејских предака, скоро да својим гранама додирује окна на прозору моје собе.
03
Ноћас ми је, и јутрос, било веома тешко.
Знам да се то и вама дешава.
Оно што је тешко, некад бива лако; а што је лако, некад бива тешко.
Јер, нема добитка без губитка!
Да бисмо нешто ново добили, нешто старо морамо да изгубимо.
Ово је време убрзаног, великог поспремања и чишћења душа.
Све божанске душе морају да прођу кроз појас таме, да би избиле на Пропланак божанске Првобитне Светлости.
04
Ново доба почиње од Србије.
Енергије и дејства Новога доба најпре се осете у Србији, па се од Србије – која је Галактички Стожер – распростиру у виду концентричних кругова (по хоризонтали) и удвојених галактичких завојница (по вертикали) целом Мајком Земљом.
Све што ће се у свету и на Земљи догодити, увек почиње од Србства и Србије.
Зато што је Србија Пупак Света, Звездана Оса повезана са Галактичким Језгром.


