Радујем се што се Срцем знамо. У свету духовне Свести није потребна нека посебна организациона структура да би били повезани. Што смо дубље у Свести, више Божији, све смо прожетији.
Свет нас даје да дарујемо рађајући и чувајући живот…

Приметио сам да када посадим Храст у Срце Човечије све шуме расту.
Испричаћу шта се десило у Клисури пре који дан.
Отишао сам да посетим Храст засађен у знамен прецима у позну јесен 2013.године.
Иначе, током 2014.г. група „незадовољника“ га је спалила. Претрпео и преживео је и наставио да буја силовито. Тада сам још јасније све обележио да неко брине и да је неком стало да храст расте…

Сада се десило да је храст и спаљен и потпуно исчупан, клекао сам и ашовчићем прекопавао земљу у нади да је неки део корена жив…
Уто су наишла три момчића од петнаест лета и питали ме шта радим. Испричао сам им шта је било.
На моје предлог да посаде дрво као знак свесног живота и љубави синула је варница у њиховим срцима. Очистили смо простор од смећа. И на исто место засадили бусен са две младице јавора…
Када сам пошао, они су остали и још уређивали и заштићивали засађено…

Дечаци су показали спремност да раде и чине племенита дела. О како је прелепо када се стање „ништавила“ преобрази у нову стваралачку снаку стварања.
Сигуран сам да је Храст засађен у једно младо срце и да је ту сигурно место да расте и да надахњује незаустављивом снагом бујности Љубави Живота!

Драга Татјана, наменићемо Храст и за Добробит Људи Америке!
Ма, целог Света…