Лирски записи

 

Данас ме походи брат, с којим се нисам видео скоро три године.

Дивно је то осећање, када те походи брат с којим се ниси сусрео скоро три године!

Када ме издаље, данас, са сеоског пута позва, имао сам осећај, да ме то позива и дозива онај брат из давнога детињства, из времена пре времена.

Као најстарији, ја сам имао задатак, да чувам, браним и штитим двојицу млађе браће.

Био сам велики брат својој браћи, и они су се, у свим детињим тучама и обрачунима, позивали на мене.

Сусрет с братом, доживех као сусрет са самим собом.

Као да сам срео нешто млађег и другачијег себе!

Свако се од нас огледа у брату, огледа у сестри.

За Беле Србе, Хиперборејце, Аријевце, брат и сестра су светиња.

Брат је бог, а сестра је богиња!

То је Хиперборејски Дух, то је Хиперборејски Законик.

Издати брата или сестру, то је као издати Живога Бога!

То је Вертикала, то је Етика, то је Естетика и Поетика Древних Белих Срба!

Није Србин онај који не љуби брата, који не љуби сестру!

Може он имати србско име и презиме, може имати све друго србско, али ако не љуби брата и сестру – није Србин!

Србин је само онај ко има србски и хиперборејски код, србски и хиперборејски днк, србски и хиперборејски светлосни запис.

Србин је или соко и орао, или бели вук!

Врана, кокош, лешинар и лисица – то не може бити Србин!

Србин је Арија, што у преводу значи: Господин!

(Велики Гај, 20. цветња 7523. године)