Лирски записи

 

Првобитно су на Земљи постојале ниже људске расе, а потом се појавила божанска (звездана) раса, чији је превасходни задатак – од Белих Богова задат – чување и неговање Мајке Земље, те просвећивање и подизање на више умне, душевне и духовне ступњеве бића нижих домородачких раса.

Заведени змијоликим облинама и бедрима, те изазовним и заносним еротским плесом земаљских кћери, синови звездане расе падоше преда њ на колена, и обљубише их у стању чулне опијености и бесловесне замађијаности.

Нећу даље да вам препричавам овај древни хиперборејски мит, будући да већ све знате, из разних и различних извора.

Суштина мита је у томе, што открива узрок (и праузрок) пада и суноврата божанске (звездане) расе.

Кроз недозвољену љубав, преко љубавног, еротског и сексуалног односа са кћерима из нижих људских а још неосвешћених раса, догодио се умни, душевни и духовни пад синова звездане (хиперборејске) расе, који траје све до дана-дањег.

Древни хиперборејски митови – који су ушли у све ине земаљске митологије, у све бајке и приче света – говоре о томе, да је у Древних (Првобитних) Хиперборејаца све било усаображено са Светлосном (Божанском) Вертикалом, па и само биће секса.

За Првобитне Хиперборејце, гле, све бејаше свето и посвећено, све бејаше са вишом сврхом и вишим божанским смислом, усаображено и повезано са начелима Белих Богова, и све је следило и дословце пратило Светлосну (Галактичку) Вертикалу.

Песнички речено, љубавни, чулни, путени и полни (сексуални) однос, у Свести и Бићу Хиперборејаца, бејаше повезан и усаглашен са кретањем сунаца, сазвежђа и галаксија, усаглашен и усаображен са прожимањем Великог Мушког и Великог Женског Начела у ПраВасељени, у Роду, у Космосу.

Кроз чин љубавног, чулног, путеног и полног општења Хиперборејца и Хиперборејке низводио се Велики Дух Стварања прожимајући и просветљуљући, звезданим космичким дејствима, силама и енергијама, истовремено и подједнако, обоје љубавника.

Језиком древног песника речено, љубавни чин између Хиперборејца и Хиперборејке био је истоветан љубавном чину Белог Бога и Беле Богиње, Великог Мушког и Великог Женског Начела у Космосу.

И дан-дањи, за ретке потомке Првобитних Хиперборејаца, путена, чулна и телесна љубав јесте Светост, јесте Светлост, јесте Просветљење.

За све ниже људске расе на Земљи телесна, путена и чулна љубав је грешна и нечиста.

Све религије које су створиле ниже земаљске расе, говоре о грешној и нечистој, презрења достојној, телесној и путеној љубави.

У религији Првобитних Хиперборејаца, потомака божанске (звездане) расе, све је Чистота, Лепота, Красота, Дивота и Светост, будући да нам је све од Белих Богова дато и задато.

(Свети гај у Великом Гају, 26. цветањ 7523. године)