Драган Симовић: Када с вечери у сутон полазим у Свети гај…
Када с вечери у сутон
полазим у Свети гај,
предосећам,
и у дубинама срца
осећам,
да ћу се сусрести с бићима
мени веома
драгим и милим.
Та мила и драга бића,
из виших духовних светова,
греју моје срце
и обасјавају ми душу.
С њима сам увек и вазда
спокојан и смирен,
радостан и ведар,
блажен и благодаран.
Они су моји водичи
кроз многе и различне
овостране и оностране
упоредне светове.


