(Као у филму Урга Никите Михалкова:

Песник Вилењак у вилинским косама, међу влатим а траве,

у сутон вечерњи, кад Сунце залази.)

Благодарим све време

док шетам и тихујем

светим вилин-гајем.

Коме благодарим?

Благодарим Сведржитељу,

 Духу Стварања,

Мајци Васељени,

Првобитној Светлости,

боговима и богињама,

вилама и виланима,

 дрвећу, биљкама, птицама

и свим иним бићима

из свих видљивих

и невидљивих светова.

Моја молитва

 јесте песничко благодарје.

Песма благодарница

и песма радосница.

Све смо већ примили,

и све нам је већ дано.

Живети, значи:

вазда, без престанка и у тишни,

благодарити

 у свом најдубљем

 унутарњем бићу.

(Као у филму Урга Никите Михалкова:

Песник Вилењак међу влатима траве, у пољу широком, банатском,

у сутон вечерњи, кад Сунце западу клоне.)