Драган Симовић: Ја сам за све њих подједнако и млад и стар, колико и најмлађи и најстарији у овоме селу
Лирски записи
Овде су сви са свима присни, блиски, орођени и срођени; као да су један Род, као да су једно Племе.
Мене сви поздрављају, а и ја све поздрављам.
Поздрављају ме деца и одрасли, млади и стари.
Деца ми довикују: здраво!
Ја им довикујем: здраво!
Деца ме сматрају за свог вршњака, стари ме сматрају за свог вршњака-исписника.
Ја сам за све њих подједнако и млад и стар, колико и најмлађи и најстарији у овоме селу.
Кад кренем низ цесту, низ улицу, низ сокак; кад пођем у свети вилин-гај; кад шетам пољима наспрам Вршачког горја, сви већ унапред знаду куда сам и зашто пошао.
Никоме овде на селу није чудно што сам ја такав какав јесам, што сам Песник Вилењак, што шетам пољима и вилин-гајевима, што медитирам и тихујем под липом и орахом.
Данас су људи на селу освешћенији од људи у градовима.
Боље схватају и разумеју неке суштинске и суштаствене ствари.
Бистрији су, јаснији, одређенији, приснији.
Више људски делују!
Овде нико никоме не смета, овде нико никога не мува и не гура, овде нико никога попреко не гледа.
Сви желе са мном да разговарају, да се друже, а и ја са свима желим да разговарам, да се дружим.
Анђелку и мене позивају на кафу и пиће, а нашу унуку Ленку на слаткиш.
Сва деца, мала и велика, већ су упознала Ленку, као да је Ленка овде рођена, као да је одрастала с њима.
С пута јој из свега гласа довикују: здраво, Ленка!
Сви желе да се играју с Ленком, да возе бицикл с њом, да је љуљају на љуљашци испод нашег ораха.
Никада Ленка не би била тако позната у Београду!
У Београду су сви свима странци – млади и стари, деца и одрасли.
Нико у Београду никога не познаје; сви се праве Енглези!
Суседи нам дају јаја, дају грашак, дају млеко, дају млади лук, а нико неће ни да чује да им платимо.
Кад им понудимо новац, они се љуте.
Нека, кажу нам, ви сте Наши, срамота је да вама продајемо; има за нас, па има и за вас!
Тек сам овде на селу видео, осетио, схватио и освестио: да је жива србска душа, да је жив србски дух, да је живо србско биће.
У једно сам уверен: онај ко из Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца сазерцава Србију, имаће сасма искривљену и лажну слику Србства и Србије!




