Људи су одавно заборавили шта је љубав;

људи више  не живе љубав,

нити живе у љубави и од љубави.

Далеко од својих белих богова,

 далеко од вилинског и вилењачког света,

далеко од бајковитости,

лепоте, красоте и дивоте света природе,

 људи су престали бити светлосна бића

која из себе исијавају

унутарњу светлост

оностраних звезданих светова.

О људима какви данас јесу

вилински и вилењачки песници

немају шта више

да поју и певају.