Драган Симовић: ПРОНАЂИ СВОЈ ТАЈНИ ПРОЛАЗ – ВИЛЕЊАКОВЕ ПОНОЋНЕ ПЕСМЕ
01
Пронађи свој тајни пролаз
кроз сазвежђа и звездана јата;
пронађи своју скривену
и тајносану звездану стазу
кроз оностране светове;
повежи се са својом звездом разјасницом
и заплови према Првобитном Водеану
Свести и Светлости.
02
Сиђи у најсветлије
и најтамније дубине својега срца
и зарони у најдубљу
и најтишу тишину.
И гле!
тишина ће ти открити најчудесније
и најдивотније тајне
далеких оностраних светова
скривених у твојему срцу.
03
Драги су ми и мили људи,
али ја знам –
знам то од најранијег доба –
да нисам од људскога рода!
Волим људе,
али само онда
када сам далеко од њих,
када сам у дубокој
тишини и шутњи.
04
Има тренутака
када осећам
праискони умор од живота,
али од живота –
у људскоме обичју и лику!
Умор од живота
не осећам само сада,
у позним годинама;
такав умор сам осећао –
и у раној младости својој!
05
Пишем по води,
пишем по ветру,
пишем по ваздуху,
пишем по звезданом небу…
Пишем и бришем;
пишем и бришем!
Своје најлепше стихове,
своје најдивотније песме –
никада написао нисам!



Наравно Песниче, да ћеш своје најлепше стихове тек писати! Ми, сви, чекамо да их тек пишеш!