Лирски записи

Нема ту ничег чудног: Србе морају да мрзе!

Ниже, нечисте и сумњиве расе, морају да мрзе једну вишу, звездану и божанску расу.

Све што је ниско, завиди свему ономе што је високо, узвишено и племенито.

Мржња је одлика ниских, јадних, слабих, немоћних и бедних.

Србе мрзе управо такви!

Сва белосветска ништарија, сав белосветски олош и шљам живи од мржње према Србима.

Када не би мрзели Србе, не би се ни знало да постоје!

Жаба завиди орлу, и пуна је презрења и мржње према орлу.

Гмизавци и пузавци завиде орлима и соколима.

Тако је одувек бивало, тако ће занавек бивати.

Има народа који су орли и соколи, али има и народа змија, гуштера, жаба и мишева.

Има народа који су дошли Одозго, но, већина народа долази Одоздо.

Србомржње ће бити, све док постоје народи гмазови, предатори и паразити.

Када буду нестали гмазовски, предаторски и паразитски народи, тада ће и србомржња нестати.

Шта нам казује србомржња?

Казује нам да смо Народ понад свих иних народа.

Казује нам да смо надмоћни у односу на све ине народе.

Нека нас мрзе, само нека нас мрзе!

Од те мржње, гле! ми бивамо све јачи, моћнији, самосвеснији и самобитнији.

Њихова мржња нас чини све већим Србима!

Ми имамо своју звездану будућност, а они се враћају у прошлост.

У прошлост, из које су и дошли.