Лирски записи

Спавали смо дуго, и наш је душманин потуљено, змијски лукаво, и криомице, ушао у нашу државу, ушао у наш дом, ушао у нашу породицу.

Сада он господари нашом државом, нашим домом, нашом породицом, а ми смо само омађијани, слуђени и хипнотисани посматрачи.

Ми смо дрогирани.

Ми смо под дејством јаких дрога, јаких наркотика, јаких халуциногених гљива и кактуса.

Ми смо умртвљени; ми смо мртви и телесно, и умно, и душевно, и духовно.

Ми се више и не опиремо; ми смо се посве предали нашем најпотуљенијем и најкрвожеднијем душманину; ми смо свог најгрознијег вековног душманина прогласили за пријатеља.

То се дешава само онима којима су јаке дроге растуриле свих дванаест тела – од најгрубљег физичког до најтананијег духовног и божанског.

Шта ће бити с нама – Бог сами зна!

Ми смо посве одузети, ми смо посве паралисани и, сем Бога, нико нам више не може помоћи!

Преостаје нам још само то: да верујемо у Божја чуда!

Шта је праузрок, шта је узроком свих узрока ове наше пропасти?

Одбацивање Вере наших звезданих предака, и прихватање душманске религије!

Ко ово не разуме, прогласиће ме за свог највећег непријатеља.

То већ унапред знам!