Море лаванде сјаји љубичасто

На предвечерњем осунчаном небу!

Вечно некошено поље

Таласа ситно благи ветар!

Оклопник без коња хода овом Земљом

Не смејући ни кацигу да скине.

Нема штита, нема копља, нема мача

Само звонки корака гвоздени звук

Далеко иза поља љубичастог

Спаја се Море са Сунцем

И тамо треба стићи

Свуда је мир, само тихи звуци

Земље под корацима

Оклопнику усамљеном стабљике

Лаванде утиру пут

Срце усамљено дозива себе

Кроз векове трагања

Скини кацигу жено и пусти

Своју косу благом ветру  да је почешља

Скини оклоп жено и не плаши се

Ничега јер ово је твоја Земља

И ово су твоја Поља љубичасте лаванде

Потрчи својим пољем и чуј како те

Сунце и Море зову

Баци гвожђе, полети и мирисима густим

Дозволи да те радошћу обуку.