Лирски записи

Жарко, врело, огњевито лето.

Већ од поднева сви се затварају у куће.

У банатске куће дебелих зидова од набоја у којима се осећа праискона свежина.

Напољу је, рецимо, четрдесет ступњева, а унутра, где ја боравим и пишем, нема више од двадесет и пет!

Када споља улазим унутра, да читам и стварам, тада облачим кошуљу и прслук.

Толика је разлика у температури.

Били су мудри наши банатски преци!

У овој равници, где су лета жарка а зиме оштре и љуте, нема боље заштите од оваквих кућа грађених од иловаче помешане са ражаном и овсеном плевом.

Такви зидови вековима одолевају: кишама, снезима, ветровима, земљотресима.

Зидови су дебљине између пола метра и метра, тако да је скоро уједначена топлота и лети и зими.

Само они који однекуд залутају у банатске равнице, граде куће у којима се лети кувају а зими смрзавају.

Седим у соби, пишем и гледам кроз широм отворен прозор.

Напољу трепери јара, али овде је пријатно као у пролеће.

Ако неко од вас пожели да се досели у Банат, нека разгледа само старинске куће, дебелих зидова, од набоја.

Нипошто нека не купује неке друге куће које су градили дошљаци скоројевићи који нису поштовали искуства древних банатских неимара.

Здрава, темељна и пространа кућа од набоја може се наћи за мање од три тисуће евра.

Уз кућу иде и башта од двадесетак ари плодне земље.

Каква дивота!

Наравно, ово казујем само вама, Белим Србима и читаоцима овог портала, јер желим да се што више Белих Срба досели у Банат.

Наши душмани не смеју да знају какве су и пошто су куће у Банату!

Њима је место у градовима-гадовима, у кућама од стакла, бетона и челика!