Лирски записи из Акаше

01

Пре неке ноћи, у поноћ, искључе ми мобилни интернет.

Сваких седам дана обнављам електронску допуну са по петсто динара, јер тренутно могу толико.

Овде на селу свега имам, али се догоди да новца немам.

Шта да чиним!

Позовем двоје врлих пријатеља и кажем им: допуните ми мобилни интернет макар са петсто динара, јер сам у овоме часу без новца.

Пријатељи ко пријатељи – морају да изврше наређење пријатеља!

Ето, ви, свакако, нисте ни приметили, да ми је био искучен интернет на један дан.

И то је добро – захваљујући врлим пријатељима којих, на срећу и радост, међу нама Белим Србима, има и у овоме времену!

Србска надмоћ и у овоме се огледа.

02

Јутрос сам поранио, у излазак Сунца.

Одмах сам изишао у башту, у повртњак, да заливам парадајз и паприку.

Док сам шкропио и купао биљке, осећао сам праискону радост.

Осећао сам се као праискони ратар и вртлар који посвећенички и с љубављу обделава своју њиву, свој врт.

Око мене су гукале гугутке, грактале вране и, виртуозно, до уметничког савршенства доведено, певали и појали славуји.

Небо је дубоко плаво, а са Вршачког горја и Карпата подухује пријатан дашак.

Каква дивота и каква милина!

(У Вилин-гајевима, 23. жетвара 7523. године.)

(Село у којем боравим: снимљено у пролеће, са војничке осматрачнице, на самој граничној линији.)