Лирски записи из Акаше

Рече ми, једном приликом, мој врли пријатељ Владан Праисконац:

Драгане, ти ниси само промашио улицу и број, већ си промашио и град, и државу, па и саму планету! Обично људи промаше улицу и број, али ти си, Песниче Вилењаче, промашио сазвежђе, промашио галаксију, промашио свет.

Дошао си на посве погрешно одредиште, на посве погрешну и туђу адресу.

Владан је овим својим вилењачким, песничким и шаманским коментаром рекао све оно сушто и суштаствено о мени.

Ја сам човек (или вилењак!) који је промашио свет, који је, нечијом (можда својом!) забуном, промашио планету, промашио сазвежђе, промашио галаксију.

За мене је, живот у овоме свету, био једна вечна борба без почетка и свршетка, борба за сваки корак, за сваки покрет, за сваки уздах и издах.

Сваког дана сам умирао и васкрсавао, сваког дана сам се изнова рађао, сваког дана сам мислио да ми је то последњи дан у овоме животу, у овоме свету.

Како сам преживео све те дане, недеље, месеце и године – то Бог сами зна!