Лирски записи из Акаше

01

Љубав је за мене одувек била највећа тајна, тајна свих тајни.

Љубав је за мене одувек била само Божанство.

Љубав – то је Бог!

Ако би се Бог појавио у свету, Он би био оличење саме Љубави.

Бог другачије и не може да се пројави и објави човеку!

Још сам се као дете често заљубљивао.

Био сам заљубљиве природе, како је то моја мајка говорила.

У првом разреду основне школе био сам заљубљен у једну девојчицу, која је седела у клупи испред мене.

Имала је бујне русе косе, бујне русе витице, и очи предивне – језерско зелене!

Нисам пратио наставу, нисам слушао о чему је учитељица причала, већ сам све време, онако слеђа и мало искоса, посматрао у профил прелепе девојчице.

Имала је дуг врат, попут лабудице; имала је витак стас и лаган ход; имала је дугачке прсте и неговане шаке; имала је све прелепо и предивно на себи.

Био сам до ушију заљубљен у њу.

Све време сам маштао и сневао о нашој љубави.

Одувек сам умео да сневам и маштам, а данас још и више него икада раније!

Због своје заљубљености у прелепу девојчицу, нисам учио слова.

Пред зимски распуст, учитељица се пожалила мом оцу, како не знам ниједно слово!

На крају школске године, ипак сам, неким чудом, био проглашен за најбољег ученика у разреду.

Био сам скроз одличан, све саме петице!

Како сам тај успех постигао, то ни данас не знам.

Само знам да сам све време био заљубљен у девочицу језерско зелених очију.

02

У младости сам се често заљубљивао.

Мени се чини, да је моја заљубљеност вечито трајала.

Чини ми се, да и није постојало време моје незаљубљености.

Како човек може да живи без љубави, без заљубљености! – питао сам се.

Свакој девојци сам прилазио као вили, као богињи.

Нисам је видео на земљи, већ горе високо, на небу, међу облацима.

Веровао сам – а и данас верујем! – да жене, да девојке нису од овога света.

Да су оне анђели залутали у овај свет, да су виле и богиње, да су звезде у људском обличју.

Срео сам и упознао многе девојке.

(Овде морам да дам једно песничко и вилењачко разјашњење, будући да су се многи од нас удаљили од праизворног србског језика, тако да се неке праисконе речи посве погрешно тумаче. Када кажем, да сам упознао многе девојке, тада мислим, превасходно, на девојке личности, на сушта и суштаствена божанска бића, а не, како би неко могао да поверује, на девојке као своје љубавнице, јер то никада није био ни мој стил живљења нити, пак, мој песнички, философски и духовни поглед на свет. Наравно да сам, уз девојке, упознао и многе друге самосвојне и самобитне личности које сам заувек сачувао у свом срцу, у својој души, у својој свести, у својој Акаши.)

И све су оне оставиле неки свој светлосни запис у мојој души, све су оне, на овај или онај начин, обогатиле и оплемениле моју песничку и вилењачку душу.

03

Љубав је, заиста, Божанство.

Љубав, заиста, није од овога света.

Сви видови, сви облици љубави јесу Божанство Љубави.

И телесна, плотска и чулна љубав јесте Божанство Љубави.

Љубав је поезија, љубав је романтика у оном изворном смислу и значењу те речи.

Све љубави су романтичне.

Све љубави су идеалне.

Све љубави су – посвећење и обожење!

Они који говоре да је телесна љубав између двоје љубавника само хемија, само хемијски процес – бораве у тами незнања!

Секс није хемија, већ звездани плес двеју душа, двеју божанских бића.

То је космички плес бога и богиње.

То је посвећење, то је обожење, то је мистерија, то је медитација, то је онострана тајна над тајнама.