Драган Симовић: Из Вилењаковог песничког дневника
Лирски записи из Акаше
01
Буди ме предивна музика.
У полусну, у дремежу, у сањивости и поспаности, негде на размеђу двају светова, посве се препуштам дивотним и умилним звуцима, не схватајући још, у свом сневајућем стању, да та музика допире са мог мобилног телефона.
Док сам се ја разбудио, престао је и телефон да музицира.
После краћег времена, поново зазвони телефон, и ја се јавим.
Однекуд са висине, понад белих и румених облака, са плавога небесног свода, чујем звонак вилински глас пријатељице, једне танане, нежне, племените, песничке, сетне и радосне словенске душе.
Њој се догодила љубав, она је заљубљена, она није више у овоме свету!
Каква дивота, каква милина!
Нашла је изабраника свог живота, нашла је онога којега је одувек тражила, нашла је смисао живота и живљења.
Када нам се догоди љубав, када смо заљубљени, ми нисмо више оно што смо пре тога били.
Ми смо тада посве нова бића, посве нове личности.
Љубав нас препорађа, љубав нас изнова рађа, љубав нас чини бесмртним и вечним, љубав нас чини боговима и богињама.
Моја пријатељица је нашла свог човека, свог животног друга и сапутника.
Али је, такође, и он нашао њу, нашао је своју човечицу, нашао своју животну другу и сапутницу.
Нашли су се!
Нашли су се преко поезије – нашла их је поезија и, саставила.
Нашли су преко овог нашег портала, преко мојих песама и лирских записа.
Ја се свим својим песничким и вилењачким бићем радујем, што су се њих двоје нашли, што су се срели и препознали у мојој поезији, у мојој лирици!
У томе и јесте снага и моћ песничке речи.
Поезија је магија, поезија је чаролија, поезија је звездани плес богова и богиња.
И ја сам своју животну другу и сапутницу, пре скоро пола века, пронашао, открио и упознао преко поезије.
И нас је поезија пронашла, спојила и саставила за све векове, минуле и будуће.
02
Јутро је предивно.
Седим у врту испод моћног ораха и зурим у врхове крошања у даљини што се лагано повијају и њишу на ветру.
Са Карпата, преко Вршачког горја, вазда дувају, у ове вреле дане, умилни ветрови.
Седим обнажен, само у гаћама, тихујем и медитирам.
Ветар ме купа.
Свакако сте чули за ваздушно купање.
Они који су се посветили ведском духовном исцелитељству, знају да је ваздушно купање веома здраво и исцељујуће.
Ваздушно купање је, некада, корисније и здравије од купања у води.
Гледајте да у ове жарке летње дане будете што више и што дуже обнажени, да се купате на ваздуху, да вас купају ветри и ветрови.
Затворите очи и медитирајте док вас ветар купа.
Ако имате љуљашку, онда се лагано љуљајте затворених очију док вас ветар запљускује.
То исцељује и препорађа сва наша тела, од физичког до највишег духовног и божанског.
Избаците из себе све бриге, све зебње, све стрепње и све страхове.
Будите љуљашка која се љуља на ветру!
Будите лагани облак што на ветрима и струјама плови дубоким плавим небом!
Уживајте онако како само уживати знаду богови и богиње!
Јер, и ви сте из истога звезданог јата богова и богиња!
(У врту за тиховање, 24. жетвара 7523. године.)


