Лирски записи из Акаше

Без Вертикале нема живота.

Народ без Вертикале јесте мртав народ.

Народ без Вертикале ништа више не заслужује, па ни своју државу.

Што ће, и чему ће, држава народу без Верикале?!

Народ без Вертикале постаје стока једна грдна која се води на кланицу.

Ако су Срби дошли до тог ступња, онда ће и Бог дићи руке од њих!

Говорим о Србима, јер разликујем Србе од Белих Срба.

Бели Срби – то је Вертикала Србства!

Али, њих је само три посто међу иним Србима.

Три посто наспрам деведесет и седам посто!

Бели Срби морају да чувају себе, да чувају и спасавају једни друге, а ову већину успаваних и неосвешћених Срба без Вертикале да препусте самима себи.

Нека чине што им је воља; нека се проституишу и оргијају, нека растурају и распродају Србију, ако им је по вољи!

Београд није више престони град Белих Срба, већ град курвара, лупежа и разбојника, град лихвара, гмазова и атлантистичких парија.

Па нека им буде!

Бели ће Срби сачувати себе, за неку Нову Србију у некој Новој Русији.