Драган Симовић: ПОСЛЕ СВЕГА…
После свега,
у ово глуво доба ноћи,
могу да кажем:
ја сам погрешан човек
на погрешном месту
и у погрешном времену.
Нити ја више
разумем људе,
нити, пак, људи више
разумеју мене!
Моје песме и моји снови
не требају свету –
требају само мени,
и неким далеким
звезданим јатима!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Песниче, само Ви пишите.
Човечанство се тек буди. Неки су се пробудили, а неки нису.
„Моје племе сном мртвијем спава…“ Како написа Његош још онда.
Знакови поред пута:
Драгане Песниче,
Не очајавај , Све ово ће проћи, и в/б/реме и место су само Наше пролазне појаве.
Свако Добро
Благодарим ти, Татјана – Бела Србкињо и Бела Вило; благодарим ти, Милане – Бели Србине и Бели Витеже!
О, Татјана, како је ово дивотно!