Милица Бела Србкиња: ДВЕ ПЕСМЕ: ЗАСПАЛИ У СНУ БЕЗ БОЈА
Заспали у сну без боја, дуго,
мрдамо се и дирамо међусобно,
тражећи смисао овог сна.
Из сна лагано излазимо и будимо
свест неактивну,тмурну.
Улазимо у зону шаренила
и бирамо своју палету боја.
Сада бојимо, звезде сјајне,
да нам дају сјај нашим лепим очима,
и идемо пут да правимо,
где се наше очи бојама
одмарају!
Цветало је цвеће на ливади нашег дома,
и сузила је суза сребрне чистоте као мирисна јутарња роса,
док се кроз трептај времена,борила, суштаствена душа наша.
Цвеће је цветало,суза је сузила,
а само је све ово кроз кораке пређене,човек поднео!


Све је добро кад се добро заврши. Тако и Милица има лијепу визију, од сна, преко буђења до љубави. Дивно Милице. Поздрав.
Да си нам здрава, радосна и весела, драга Јадранка, наша Бела Србкињо и Дивотна Вило!
Шаљем један пољубац за нашу Јадранку!
Хвала божанствени Пјесниче.
Ово је заиста прелепо! Свака част Милице!