Лирски записи из Акаше

Сваки је човек губитник, све док не оствари своје визије и снове о љубави.

То сам рекао, и записао.

Али, ја вазда и увек говорим о суштој, о конкретној љубави.

О љубави између човека и човечице; о љубави између мушкарца и жене.

Не говорим о апстрактној, виртуелној и лажној љубави, о сурогату љубави.

Има религија које говоре о апстрактној, виртуелној и лажној љубави, о љубави између човека – човечице и Бога.

Заведени лажним теологијама и верским учењима, младићи и девојке одлазе у манастире да би остварили своју љубав.

Али, и после тридесет или педесет година проведених међу манастирским зидинама, они још увек нису дошли до познања и остварења своје љубави.

Они ће и напустити овај свет, не остваривши своје визије и снове о љубави.

У Акаши се могу срести и оне душе које су век свој проживеле у манастиру.

Те душе тек у Акаши сагледавају своју велику заблуду из минулог живота.

Већина од тих душа жели да се поново инкарнира на Земљи, како би познала и остварила истинску, сушту и конкретну љубав, љубав између човека и човечице, љубав између мушкарца и жене.

Јер мерило и круна сваке љубави јесте љубав између човека и човечице, између мушкарца и жене.

Колико мушкарац љуби сушту и конкретну жену, толико ће и Богородицу и Бога да љуби; толико ће и све живо у свету и световима да љуби.

И опет, колико жена љуби суштог и конкретног мушкарца, толико ће и Бога и Богомајку да љуби, толико ће и сам живот да љуби.

Муж који не љуби своју жену, не може да љуби ни своју децу; жена која не љуби свог мужа – ни своју децу не љуби!

Упамтите: свака љубав почива на љубави између мушког и женског.

Све друго је болесно и настрано; све друго је апстрактно и лажно.

Нема љубави изван конкретне и суште љубави!

Религије су магија.

Замађијан човек може свашта да умишља.

Има оних који читав свој век проживе замађијани.

Замађијани религијским и верским учењима.

Они замађијани одлазе у манастире; они замађијани проживе свој век међу манастирским зидинама.

И, на концу, замађијани одлазе са овога света.

Пробуде се тек у Бардо-равни, у Акаши.

Тада почиње покајање и освешћивање, тада почиње туга и жал за минулим животом.

У неком будућем животу желе да остваре оно што су пропустили у минулом животу.

Желе да осете, доживе и остваре истинску љубав, љубав чулну и плотску, која и јесте основа и потка сваке друге љубави.

Подразумева се да таквим душама и Створитељ и Богови и Богиње излазе у сусрет.

Пружају им нову прилику.

Дају им могућност да поново на Земљи бораве, и да остваре своје визије и снове о суштој и конкретној љубави.

Несагледна, неизрецива, бескрајна и вечна Самилост и Љубав влада Вишим световима.

Ниједна жива душа никада не умире.

Све живе душе јесу – заувек живе!

Поновно рођење – то је нова прилика, нова могућност, нова шанса, ново остварење и испуњење живота са смислом.