Овај свет није наш свет.

Наш свет је далеко негде

 с ону страну овога света,

далеко негде с ону страну

 свих видљивих ствари и појава

 у овоме свету.

Наш свет чека да се роди!

Али, не може да се роди,

све док се до темеља не разори

овај погани и трулежни свет.

Зато овај свет мора да умре,

да би могао да живи

 један будући свет.

Свет у којем,

уместо богова,

владају људи-гмазови –

не треба ни да постоји.

Наш свет чека да се роди!

Радујмо се –

радујмо се срцем и душом! –

да што пре нестане

и у огњу живоме сагори

овај погани и трулежни свет.

Што пре нестане овај свет,

 пре ће се и родити

наш свет!

Јер наш свет

не може да се роди –

а већ одавно чека да се роди! –

све док постоји

овај погани и трулежни свет.

Највећа сметња нашему свету,

на звезданом и тајносаном путу остварења,

 јесте управо овај свет,

у којему је човек-гмаз

дошао на место Бога Вишњега.

Наш свет –

још увек! –

чека да се роди!