Драган Симовић: Моје овострано и онострано искуство


Лирски записи

20150606_191320

Није Србин свако онај ко има србско име.

Србско име ништа не значи, ако ниси Србин у срцу и души, Србин у духу и свести.

Србско име је често привид и варка, омаја и опсена.

Србин се осећа и препознаје!

Већ при првом сусрету, Србин се осећа и препознаје.

Осећа се и препознаје по мирису душе и духа, по очима и лику, по говору и изговору, по језику и боји гласа.

Некад се Србин и по ходу препознаје.

Као што Буда препознаје Буду, тако и Србин препознаје Србина!

При сусрету са сваким човеком, има нешто невидљиво и тајинствено у сваком човеку, па и око њега, што само наше унутарње биће – повезано Акашом, са Вишим световима – осећа и препознаје.

То нешто се не може описати, не може научити, не може стећи у овоме свету.

То нешто се доноси рођењем.

То нешто је из Виших светова, из Акаше, из језгра звезданих јата, из Васељене.

Онај ко није Србин у срцу и души, у духу и свести, не може да разликује истинитог Србина од лажног Србина.

За њега је сваки Србин – Србин.

А није!

Само је истинити Србин – Србин, и другачије не може бити.

Само истинити Србин, Србин Вертикале, може бити господин, може бити племенит и узвишен, може бити посвећеник и мистик, може бити Хиперборејац и Аријевац.

Само истинити Србин може бити повезан са Вишим световима, са Акашом, са језгром звезданих јата, са Васељеном, са Духом Стварања.

То је моје овострано и онострано исксутво, мистично искуство из ранијих живота, из далеких светова и звезданих јата.

Један коментар

Постави коментар