Драган Симовић: Моје овострано и онострано искуство
Лирски записи
Није Србин свако онај ко има србско име.
Србско име ништа не значи, ако ниси Србин у срцу и души, Србин у духу и свести.
Србско име је често привид и варка, омаја и опсена.
Србин се осећа и препознаје!
Већ при првом сусрету, Србин се осећа и препознаје.
Осећа се и препознаје по мирису душе и духа, по очима и лику, по говору и изговору, по језику и боји гласа.
Некад се Србин и по ходу препознаје.
Као што Буда препознаје Буду, тако и Србин препознаје Србина!
При сусрету са сваким човеком, има нешто невидљиво и тајинствено у сваком човеку, па и око њега, што само наше унутарње биће – повезано Акашом, са Вишим световима – осећа и препознаје.
То нешто се не може описати, не може научити, не може стећи у овоме свету.
То нешто се доноси рођењем.
То нешто је из Виших светова, из Акаше, из језгра звезданих јата, из Васељене.
Онај ко није Србин у срцу и души, у духу и свести, не може да разликује истинитог Србина од лажног Србина.
За њега је сваки Србин – Србин.
А није!
Само је истинити Србин – Србин, и другачије не може бити.
Само истинити Србин, Србин Вертикале, може бити господин, може бити племенит и узвишен, може бити посвећеник и мистик, може бити Хиперборејац и Аријевац.
Само истинити Србин може бити повезан са Вишим световима, са Акашом, са језгром звезданих јата, са Васељеном, са Духом Стварања.
То је моје овострано и онострано исксутво, мистично искуство из ранијих живота, из далеких светова и звезданих јата.


Један коментар