Дејан Јевтић и Александар Поповић: СЛАВА


Наши су преци дошли са неба,
Овде су донели све што нам треба.

Бесмртну душу и прве речи,
Снагу живота и љубав да лечи.
Наш дух је високо кад тело тоне,
Наше су песме звона што звоне.
Кроз векове таме видимо сјај,
Крв очева наших на путу у рај.
Сањамо сјај далеких звезда,
На облаку поноса свијамо гнезда.

Дахом слободе у заносном лету,
Носимо Славу по целом свету.
Опрани водом, рођени голи,
Трпимо ћутке кад највише боли.
Синови вечности и живога Бога,
ми грлимо исход усуда свога.

Постави коментар