ПРВА ПРИЧА:

Прошле године у мају месецу када су биле поплаве на свом врхунцу / мучила ме је та патња обичног народа/

 ишао сам неким послом до града. Стојим тако на Зеленом Венцу, мисли ми само навиру, низ Бранкову  улицу посматрам „крвав“ залазак Сунца над Савом, посматрам тупе и одсутне погледе људи на станици и гласно у себи поставим питање:

 Боже да ли си Ти са нам у свему овоме?

Тог тренутка, стиже и брзи одговор,  нека скривена сила ме упути да својим погледом обратим пажњу на скелет зграде некадашње Беобанке, поглед крене нагоре ка врху зграде, а тамо је остао рам некадашње светлеће рекламе. Од некадашњег оригиналног слогана Беобанка увек/свуда са Вама, остало је у животу  само СА ВАМА.

Поставих питање, добих одговор. У преводу тражи – добићеш. Наш Творац је увек СА НАМА.

ДРУГА ПРИЧА:

Пошто у мени стално „ради“ дете  често се упецам на спољна дешавања, па би мало да коригујем Божја дела, нормално са најбољим намерама.

Оптеретио сам се светским догађајима, Сирија, ратови, атентати, геостратешке игрице, Европа, Русија, Србија, Косово и као свако дете хтео сам да се „играм Ризика“, „Монопола“ се више не играм јер ме та врста економско банкарских игара не интересује.

Чак сам и добар део Молитава упутио у том смеру – решавању проблема на нашој Планети у циљу да победи Правда, Истина, Светлост….

Одговор је стигао исто врло брзо, јутрос док сам четкао  мог златног ретривера Мишу, одједном глас – мисао:

„Шта би ти, мало би да погураш ствар“?

Ја онако наивно бранећи се: Па док дете не заплаче нико га неће узети, одговор следи: „Твоја размишљања и Молитве ме подсећају као када дете свом Оцу почне да паметује и филозофира као да је оно њему Отац а не обрнуто. Не брини, све ја видим и знам, све ово иде баш како треба, само мало више стрпљења. Подсећам те Ја сам увек СА ВАМА“