Лирски записи из Акаше

Да су се Немци у двадесетом веку држали Руса, данас би било триста милиона Немаца и пола милијарде Руса, а Срба би било најмање педесет милиона!

Створио би се моћан словенско-германски (евро-азијски) савез, здраве расе и здравих народа, од Владивостока до Ламанша и, светом би стотинама година владао мир.

Али, Немци нису послушали свој унутарњи глас, нису послушали мудре и видовите Немце, па су се, уместо Русији, окренули Ватикану, Енглеској и Америци.

Словени и Германи јесу једна те иста хиперборејска, ведска и аријевска раса, док су Енглези и Амери нека друга и другачија раса која никакве везе нема са првобитним Хиперборјецима и ведским Аријевцима.

Двадесети век јесте век ужасних (геноцидних) ратова између Словена и Германа, јер је у тим ратовима управо највише изгинуло Словена и Германа, на радост оних других, који су заклети (и вековни) непријатељи хиперборејске и ведско-аријевске расе.

Ни дан-дањи, после свега што им се у двадесетом столећу догодило, Немци не могу да схвате и освесте, да им је једини излаз из гмазовско-лихварско-атлантистичког смртног загрљаја заокрет ка Русији која се усправља и уздиже.

Без ослонца на Русију, Немачка ће изгубити своју државност, док ће се немачка нација распршити и развејати у вихору мулти-култи глобализма.

Но, можда Немце и не треба сажаљевати, јер су, без сумње, они најодговорнији за свеколика страдања, за свеколике страхоте и ужасе, Срба и Руса у двадесетом веку.

Да нису слушали Ватикан и Лондон, да нису слушали ватиканце, лихваре и гмазове, не би Срби и Руси у двадесетом веку били биолошки преполовљени,  нити би и они сами били толико ослабљени и разређени, да више никоме и ничему не могу да се одупру.