Драган Симовић: О СРБСКОМ ЕПУ И МИТУ


Лирски записи из Акаше

120620151058

Србска култура нема никакве везе са јудео-кршћанством, већ са ведсрбском древном традицијом.

О србској самониклој и самобитној култури можемо говорити једино изван контекста и становишта јудео-кршћанства.

Самоникла, самобитна и самосвојна србска култура јесте ведска, хиперборејска и аријевска, а не јудео-кршћанска.

Све оно што су покрштени Срби, односно, Срби јудео-кршћани створили под покровитељством србске јудео-кршћанске цркве, то није праизворна, самосвојна и самобитна србска култура, него је то култура јудео-кршћанског стваралачког бића и духа.

Фрескописе и иконописе по србским црквама и манастирима, као и јудео-кршћанску књижевност србских калуђера и теолога, не можемо сврстати у аутентичну србску културу, но у културну баштину јудео-кршћанског корпуса.

Упоредо с тим јудео-кршћанским културним токовима унутар србског духовног света, одвијала се и аутентична, праискона и праизворна, србска (ведска и хиперборејска) култура оваплоћена и оличена у усменом песништву, у народној епској илити јуначкој поезији, у ведсрбском епу и миту.

У времену након покрштавања (а то је последњих десет векова тираније јудео-кршћанства), у србској култури, у србском песништву, у србској књижевности и уметности, гле, србско је само оно што се наслања на србску ведску епику и што происходи из србске ведске епике, из србске усмене поезије, из србског древног предања и србског хиперборејског мита.

Захваљујући милости Створитеља и Васељене, као и моћној заштити наших древних ведских богова, огромна већина Срба није никада покрштена, а и они покрштени Срби нису били, уистини, христијанизирани до краја.

Тако да смо се ми, Срби, међу иним европским народима, највише сачували од јудео-кршћанске пошасти, развијајући своју самосвојну и самобитну ведсрбску културу и духовност унутар духовно и културно поробљене Европе.

Највећи чувари Србског Ведског Духа, у вековима јудео-кршћанског мрака, били су србски ведски песници: Његош, Филип Вишњић, Тешан Подруговић, Старац Милија, Ђорђе Марковић Кодер, Момчило Настасијевић, Милош Црњански, као и многи ини, све до дана-дањег.

Постави коментар