Драган Симовић: На јесењем ветру


20150606_191320

Волим тако да седим докон

 по васцели божји дан,

да тихујем,

сањарим,

сневам и маштам,

 и да ништа

под милим богом

не радим.

Волим да будем посве сам,

 и да ослушкујем тишину

далеких оностраних светова.

И волим још, с вечери,

да се загледам некамо у даљину,

и да часима у бескрајном низу

зурим у румене,

 љубичасте и малинове облаке,

без сврхе и смисла.

Да будем бескористан и непотребан,

 да будем никоји и ничији,

да будем попут травке или шаша

 што се лелуја,

њише,

шуми и шашољи,

на јесењем ветру.

Један коментар

  1. БГД's avatar
    БГД

    Више пута прочитах ову песму или боље рећи „самовиђење себе“, и размишља тако дуже времена о свему овоме,што песник рече, па се упита и закључи. Ако ово прочита неко ко никада није чуо ни видео, нити прочитао било шта од његовије дела , рећи ће; “ па ово је стварно нека ленчина, али веома искрен и поштен када овако збори о самоме себи“. Запитаће си и рећи , шта овај уопште ради и да ли ишта зна. Али Ми који познајемо и пратимо нашега песника, на све ово ћемо се радосно насмешити. Када наш песник бива докон,када тихује , сањари, машта и под милим Богом “ ништа не ради“ , он тада уствари врши најопсезније припреме за неко ново дело , и тада је он у непосредној вези са вишим Световима и Божанствима, из којих црпи све ово о чему нам већ годинама говори и пише .Све ово што наш песник ради,то изискује огромну духовну снагу и моћ, која исцрпљује његово тело до крајњих граница. Он је Божији дар, који је подарен Беломе Србству. Предати се и служити Божијој вољи, може само онај кога је Он одабрао и поставио на то место , да служи Роду својему!
    Њега једино воле , цене и разумеју само Бели Срби зарад којих он и постоји !
    Због свега овога, неизмерно смо срећни и радосни сви Ми Бели Срби са нашим песником !
    Слава и хвала Богу !!!!

    Одговори

Постави коментар