Лирски записи из Акаше

Онај ко зна србску историју, зна историју света.

Срби су првобитна звездана раса која је населила Мајку Земљу.

Од Првобитних Срба сви народи воде порекло.

Неки то знају, неки не знају; неки то желе да знају, а неки упорно желе да не знају!

Ми који смо свесни и самосвесни, не размишљамо о онима који то нити знају, нити, пак, желе да знају.

У неким наредним животним токовима, у неким будућим инкарнацијама, и они ће доћи до тог познања.

На нама је да грабимо напред и навише, да путујемо кроз нове и нове светове.

Наш задатак је да радимо на себи, да из дана у дан, из трена у трен усавршавамо и оплемењујемо себе.

Што каже мој пријатељ Владан Пантелић, нема краја нашем узрастању, и нема свршетка нашем усавршавању, нашем духовном путовању кроз тајинствене овостране и оностране светове.

Владан је од оних Белих Срба који је свестан свог космичког и божанског послања, своје космичке и божанске мисије, својих космичких и божанских задатака.

Све је у њега усклађено и усаображено: како горе тако и доле, како унутра тако и напољу.

Он живи оно што осећа, види, појима, схвата и зна.

Његово учење је живо и дејствено, његова знања су животна, дејствујућа и освешћујућа.

Владан је један од ретких мојих пријатеља с којим могу и да разговарам и да шутим.

(Реч шутња много лепше звучи од речи ћутња, те је зато и користим. Иначе, све су речи србске, и не спомињите ми неке – назови – језике који су само или варијанте или дијалкети србског језика!)

Са пробуђеним и освешћеним човеком много се лепше шути.

Јер шутња извире из најдубљег унутарњег бића, из највећих дубина оностраних светова и звезданих јата.

Шутњом се много више казује него свим речима.

Само у шутњи и тишини препознајемо истину, лепоту, дивоту, доброту и љубав.

Зато све више волим шутњу и тишину.

Зато су ми све дражи пријатељи у чијем присуству могу да шутим, тихујем и сневам.