Децо моја, светли и прекрасни народе света ви знате мене. Ја сам вам познат као Сварог.

Мој дом је првобитна шума, место моћних храстова и јасенова.

Ви сте знали мене када сте ви, децо моја, били новорођени у том свету.

Ви сте помагали мени у мојим ратовима против нељуди, становника загушљивог Југа, који користе злато и пороке како би вас ухватили у своју замку.

Када сте ви живели у старим шумама са мном ми смо увек побеђивали наше непријатеље и бивали смо победоносни.

Али ви сте заборавили моје поуке и ваша раса лепоте и светла постала је упрљана, оцрњена мрљама мајмунског Содома.

Ви радите општа дела са нељудима, који су створени против вас.

Ваша крв постала је воденаста, ваш разум и инстинкти су отупели, и људи звери иду са вама истим путем, створивши своја људима слична створења против вас, ваших жена и ваших стараца.

Ви сте изабрали себи власти засноване на доктринама којима вас ја нисам учио.

Децо моја, ја вас нисам учио да траћите свој живот на размножавање расних туђина, чији преци никада нису служили мене и нису обитавали самном под истим небом.

Ја сам учио вас да волите и чувате свој сопствени народ, штитећи га. Ја сам вам дао лепоту и разум и снагу и вољу.

У своје време свако вас је знао као мој народ.

А сада, дошли сте до каквог живота?

Како сте заборавили моје завете?

Како сте ви дошли до момента сопственог гашења?

Зашто?

Шта вас је довело у то тужно стање?

Зашто ви, недељиви од мене снагом и вољом да побеђујете непријатеље, постали сте непријатељи сами себи?

Зашто старци народа вашега проводе последње године своје угњетени и окружени туђинима којима сте ви дали уточиште?

Знате ли ви, да вас сви ти туђини мрзе, завиде вам и желе ваше домове и да владају вашим женама и децом?

Туђини чекају у вашим предворјима и спремни су да уђу и истерају вас из домова ваших.

Да ли сам томе ја учио вас, такво ли је наслеђе дошло вама кроз Народни Прстен, генетско памћење.

Не, децо моја, ја сам учио вас да будете усправни и поносни а не понизни и услужни.

Ја сам вам рекао пре много векова, све док на земљи буде трајало ваше племе, верујете у себе, чувајте своју земљу и свој народ и држите своје Аријевске душе у чистоћи.

Ви не говорите о подели ваше крви, вашој духовној снази и памети, о мени са туђинима.

Они имају своје богове – злато и лажна обећања.

Шта вам је потребно, како би се сачували од њихових дарова, шта ја нисам дао вама?

Ја, Сварог, долазим да вам кажем доста горких речи о предаји и глупости.

Моја децо, једном је моје оружје штитило вас.

Закон Крви и Расе, које сам ја дао вама заувек у снази нека буде до века!

Моја Аријевска децо, да ли нисам давао вама славне победе у прошлости и да ли нисте били ви господари земље?

Блажени Ириј, где сам ја сада, лишен славних хероја.

А раније био сам врховни бог ратника а ви моји Хероји.

Мој живот у Ирију био је испуњен вашом одважношћу, сада сте ви оборили мене у прашину.

Ви се бојите патуљака…

Ви одступате од двоногих звери, које само могу да ричу на вас.

О, децо моја, како су далеки сада они дани када у свету није било никога и ничега могућег да вас уплаши.

Сварогова сила је дуго била у забораву.

Сада ја живим само у срцима оних од вас који осећају животну снагу, која ће једном пробудити вашу суштину.

Ви сте се користили мојом снагом и у смрти, ја сам прослављао вас у Ирију, вас – који сте ходали Правом стазом.

Данас недостојни сте ви почасти и славе.

Ви умирете, предајући расну душу и своју земљу. Богоугодни став ја дао сам вама, али сада ви клонете у пламену.

Али ја чујем о не многима који имају снагу и вољу да стоје усправно и боре се.

Њих је мало а осталих?

Размажени мушкарци који наводе разлоге против храбрости и неспокојне жене које се гаде улоге жене и мајке…

Буде ли самном моја некадашња сила ја ћу их поразити громовима и муњама.

Али ја нисам задуго дошао у ваш свет.

Ја нисам добродошао гост у вашим срцима.

А ви децо мојих синова и кћери, ко памти и поштује мене и своју прошлост, пробудите браћу по крви за борбу и подржите сестре своје у њиховим тешкоћама.

Сами искујте своју будућност и нико више.

Ја сањам о свету Хероја, о том свету који је почео усред првобитних шума и долина, о свету вођеном Путем Крви и Части у Ирију.

Слава тог света биће до краја времена.

Тај Пут може поново бити проходан.

Сварог дозива вас да постанете бољи, него што ви данас јесте.

Свако од вас може начинити корак ка томе.

Тежак је пут ка победи а ка поразу једноставан – зато једноставно ништа не радите!

За хероје је вечна слава у Ирију!

Одважна дела јесу кључ ка слави.

Сматрајте себе онаквима каквим сам ја видео вас на Почетку Времена!

(Из књиге Словенска митологија)