Милорад Максимовић: Наш дом је где извире лепота
Дође тако време када ти душа пошаље сигнал буђења.
Веома често је тих И нежан скоро нечујан И врло често занемарен.
Али кад га чујеš,осетиш И скроз прихватиш – онда се деси чудо! Чудо тебе.
Некада давно у добу давно заборављеном је постојао свет где су светло И тама кројиле своје приче међу људима.
И из тог света вам доносим сећања, патње, радост,тугу али пре свега – Љубав.
Љубав- ту моћ вечног живота И промене.
И ево је сад из тог давно заборављеног света- у вечност!
1. Древни морнари
Ми пловимо кроз живот овај
На таласима мора…
Мора Љубави и Мржње
Што их не разумемо.
Ричући громови у тамним ноћима,
И тешки велови кише…
Кад поново стопе наше осете тло под њима,
Тад ми ћемо захвалити небесима.
И стога- ми пловимо…
2. Наш дом
Наш дом је где извире лепота.
Цвеће је свуда…
И мириси маме осмехе,
Сваки пут!
Ал више у свом дому нисмо…
Ми одведени бисмо,
Далеко, далеко у места без имена.
Испуњен беше наш дом
Славуја песмом
И небеском харфом
А пут наш сад је пун буке И бола
Што убија срца тихо.
Ми живет` не можемо на месту где свезани јесмо!
Где душе нам тихо плачу,
Ми ту не припадамо.
У вечности рођени што украдена беше
Чини нам да умиремо.
Ми дубоко вољени јесмо
Ал у лаж одвучен И убеђен наш свет
Место ружа И љиљана
Нама оста страве кревет.
Ох како жудим за домом вечниме
Направљен није од дрвета ил` стене…
Ох како требам пријатеље видет` поново!
Душе лепоте изнад свих речи- поново!
Где си ми сада Тинувјела моја?
Дал роса ти јутром носи пољупце моје
Пре нег` Сунце сјајно изиђе?
Ох како жудим за домом…
7. Светионик живота
Тама се прикраде,
Носећи плашт Љубави, зеленог И зоре.
И срца се узбуркаше јер она осећаше
Опасност незнану што је права.
Светло на њ` баци
И борбу води!
Воли их—док не умру сада!
Јер има сила коју не могу поднети
И моћ која их к’о страх заслепи сва,
Љубав, тај светионик живота.
8. Отац воли
Изађи ван времена И осети се право.
Појури ветрове мисли И осети се лепо.
И тада кад затвориш очи
Кад одлуташ са надом свом
Ти врати се Љубави обојеном златом.
Не бој се јер крај је ту!
Привида што цепа праведна срца
Ал` чак И овај час пламена доноси славу
За вечни трен- Љубав праву.
Утихнимо сада јер речи су тешке
И придружи ми се у лету са Звездама
Идемо високо И летимо далеко
Да бисмо дошли у дом свој, у наша срца.
Нас Отац чека И воли све.
Зато што је Љубав за век И увек!
И хајде, будимо сада!
Упутимо хвалу ми
За нас, за све- сви
Јер Отац нас воли.
9. Ходимо заједно
Ходимо заједно
Хајде сад` – сутра је прекасно!
Будимо овде делећи светло.
Ходимо заједно јер моћ је овде сва,
Као једно- ми јесмо Љубав!
Ходимо заједно И купајмо се у светлости
Одбацимо таму И њене прљавости.
Али једна ствар се урадити мора
Сви- без изговора!
И ближњем ког твоје речи посекоше тад
Дај мало љубави, засијај светла!
Ходимо заједно И немој рећи -не!
Јер знај да сутра прекасно је.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Наше Мило,лепо,лепо и дивно обојено сликом из тишине душе,боји,боји и шарај овај свет невидљивим и скривеним лепотама љубави, сада и увек!