Лирски записи

Срам вас било, ушуткани Срби!

Постали сте највеће кукавице, највећи страшљивци, највећи изроди на целоме свету.

И своје се сенке страшите и плашите.

О србским страдањима не смете ни реч једну да прословите.

Уместо Богу Створитељу, клањате се атлантистичкој и лихварској фукари, клањате се мамону и златном телету.

Постали сте снисходљиви, јадни и бедни, никоји и ничији пред србским вековним душманима и крвницима, пред ватиканцима и јудео-кршћанима, пред језуитима, фрањевцима и осталом усташијом.

Пузите на коленима и бауљате као последњи гмизавци и пузавци, као последњи олош и шљам, као последње јаде и никоговићи, е да бисте се некако додворили онима који су вазда и навек убијали србске мајке и србску децу.

Кад вас видим, ја осећам праисконо гађење над људском погани, над људском скотијом, над људским грдилима, те од тог гађења не могу ни име да вам изговорим, јер је ваше име појам за највећу бруку не само србскога, него и свеколиког људскога рода.

Срам вас по стотину пута било, ушуткани и ушкопљени изроди србски!