Хај, у гори, за пољима,

Једна древна кула има,

О којој су старамајке

Причале нам чудне бајке

Тако кажу: да је ова

Кула била витезова.

Ал кад њега самрт суста,

Остаде му кућа пуста…

– Ту сред ноћног тихог мира

Невидиљиви гајдаш свира,

А крај куле, уоколо,

Вилинско је чудно коло.

Испод куле, у дубрави,

Језеро се тихо плави,

Кроз дубраве вуци вију

И хајдуци вино пију.

-По језеру утве језде

И огледа небо звезде,

А чим ноћи проаприле,

Купају се беле виле….

И све докле вила има,

Месец плови међу њима,

А тишином ноћног мира

Невидиљиви гајдаш свира…