Лирски записи из Акаше

Имам 67 година и, не смем да одустанем од борбе за бољи и лепши свет!

Ма колико свако од нас био млад или стар, наша је дужност да се до краја, до конца, до скончања у овоме свету, боримо за бољи и лепши свет.

Јер, што више тога лепог и дивотног учинимо у овоме свету, у овом животном току, за толико ће нас мање послова чекати у оностраним световима.

И опет, све оно што овде и сада не учинимо и не урадимо, све ће нас то сачекати негде другде у неком другом времену, у неким другим пространствима.

Наш живот нема ни почетка ни свршетка; ми само мењамо имена, обличја, времена и пространства.

Сва наша дела и недела прате нас на свим путевима нашим кроз времена и светове.

Од себе никуда немамо побећи!

Нема предаје ни у овоме свету нити у иним световима.

Ма колико човек био стар, он не сме да одустане од својих дужности, послова и задатака.

Бог је Човека створио да би Човек сарађивао са Богом.

Али, сарађивао вазда и навек!

Наравно, да се ми на један начин боримо у младости, а на други начин у старости, но, смисао и суштина наше борбе никада се не мења.

Свако време, свако доба тражи други вид и начин наше борбе за бољи и лепши свет.

Има дана кад ми је веома тешко, када се будим са осећањем да устајем из гроба, када ме свака коска, сваки дамар боли, кад не знам да ли сам мртав или жив, али – свеједно! – морам да устанем из постеље, морам да се усправим, морам да се дохватим Божје Вертикале, те да кренем у нове подвиге, у нове ратове, у нове битке за лепши, бољи и дивотнији свет.

Јер, у том свету живе наша деца, живе деца наше деце, а живеће и они далеки који ће после нас доћи, и, стога, не смем да одустанем од борбе, не смем да одустанем – јер би ме појео стид и срам: пред Богом, пред Васељеном, пред Родом и васколиким светом!

Ето, овим лирским записима одговорих онима који ме питају: зашто толико пишем и стварам, зашто толико славим и величам Бога, Васељену, Природу, Србство, Род и Родину у овим позним годинама!

Ја другог избора немам.

Заиста, немам!