Милорад Максимовић: Само ка свету са звездом у срцу!
Ходи амо и почини, одмори се од света ти.
Од опсена и омаја, од светала поноћних.
Види, точак света круг за кругом прти,
изнад свода небеских висина и тик до смрти
сваког ко би путем тим у телу ходио…
Тако бива сваком ко се с` телом сродио,
и тај беше забораву траку дао
да њом каже предајем се.
У свему ми сада веруј…
Ако л` нећеш, воља ти је усуд.
Сам ћеш бират` и рукама стварат`
лични твој, особени пут.
Што је било то ће опет бити.
Јер у Бога краја нема, не!
Нит почетка како деца света
замишљају сада све.
Али…
Али почуј реч истине ти,
застани и душом смерно сад разуми,
да Љубављу душа ствара
и да боји срцем из недара.
И кад дође трен да буде страва
И кад дође ноћ тамнија од свега
тада пламен свети засијаће
јаче нег икоја звезда!
Да се знаде широм круга Божјег!
Нема силе и моћи велике
што ће Љубав склонит` занавек и век,
Узалуд су наде тамних срца
да убију, да спотакну и вечно запале…
Љубав сија дивно сјајно!
Ватра света жеже бајно!
Нежна теби као вила лепа
анђеоским гласом пева…
А мрачнима последње је
светло што им биће виде…
Прах оста…и дим сиви.
Ходи амо и одмори душе своје чисти вео
Љубављу ти сад обуци себе самог- Божје дело.
Нит си жена нити човек,
нити Србин ни Србкиња,
него само чиста сјајна
вољена си душа Божја.
Пламен свети неугасли сад.
Ходи амо и сети се.


Хвала на овој звезданој песми!