Лирика вечног тренутка

Када се повезујемо са Акашом (када научимо да се повезујемо са Акашом), тада преко бића језика, преко бића речи, откривамо неке суште и битне тајне.

Јер, језик је много више од онога што материјалисти и позитивисти мисле; језик је тајинствени (мистични) чаробни кључић за многе тајне из Оностраног, за откључавање тајних ризница Акаше.

Сваки сушти човек може бити потпун, цео, заокружен (космички и божански холограм) само у матерњем језику.

Он све ине језике може да учи, мање или више да научи и савлада, али он никада не може бити потпун, цео и заокружен (не може бити космички и божански холограм) на туђинском језику.

Он може да пише приче, приповетке, новеле, романе и песме на туђинском језиком, но своја онострана, танана, светлосна (суптилна) невидљива тела – као што су душевно, звездано, духовно и божанско тело – не може никада да усагласи, да усаобрази са Акашом, са Мајком Објава, преко туђинског језика.

Матерњи језик је кључ и кључић за нашу Свеукупност и Потпуност.

Они који су поробили човечанство, они који владају расама, народима и племенима, морали су да измисле и створе лажне приче, лажне теорије, лажне науке, како су сви језици исти, како није важно дубинско знање и осећање матерњег језика, како је свеједно којим ћемо језиком говорити и на којему ћему језику (и којим писмом) писати, важно је само да сви говоримо енглески и да сви пишемо на енглеском!

Е, видите, ту и јесте највећа и најопаснија замка коју су поставили они који већ вековима владају човечанством, који владају људским душама, који усмеравају наше мисли, наша осећања, наша дела према жељеном предаторском и рептилском пакленом циљу.

Највеће и најпотуљеније поробљавање људи и њихових душа почело је управо онда када је енглески језик постао човечански и планетарни језик, зато што је енглески хибридни (вештачки) језик чија је једина сврха скривено поробљавање ума, духа и свести свеколиког људског рода.

Ниједан Србин, ма колико имао србских предака, никада не може бити Свеукупан и Потпун Србин, ако је заборавио да сања, снева, мисли, говори и пише на србском језику и србском азбуком.

Он може бити ово или оно, он може бити мање или више успешан у многим пословима, може, штавише, бити међу најуспешнијим људима овога света, али, он никада у Духовном и Оностраном, у Космичком и Божанском не може бити Живи Холограм, јер је пресекао све оностране, тајинствене и невидљиве везе са Акашом, са Боговима, са звезданим и божанским прецима, са бићем и душом језика, са Суштаством, са Мајком Објава.