Лирика вечног тренутка

Најлепше и најверодостојније песме, бајке и приче о вилама и вилењацима имају Бели Срби.

Зато што су Бели Срби, столећима и тисућлећима, живели са вилама и вилењацима у истим древним и светим храстовим, липовим, буковим и кедровим гајевима, у истим древним заједницама и племенима.

Ини народи имају искривљену и лажну слику о вилама и вилењацима, будући да никада изблиза и нису упознали светове вила и вилењака, будући да  никада и нису живели у племенским и родовским заједницама са вилама и вилењацима.

Западни јудео-кршћански народи виле и вилењаке појимају и схватају као нижа демонска бића.

Они не могу да појме и схвате, да су виле и вилењаци светлосна и божанска бића, да су та бића, за Беле Србе, оно што су анђели за јудео-кршћане, па, можда, и на вишем духовном и божанском ступњу од самих анђела.

Виле и вилењаци, у заједници са Белим Србима, бејаху чуварима шума, језера, потока, река и извора, чуварима Мајке Земље.

Као што су јудео-кршћански калуђери и гмазовски свећеници и жреци измишљали лажну историју о Белим Србима, исте су такве лажи писали и ширили о световима вила и вилењака, представљајући ова светлосна и божанска бића у искривљеном огледалу својих помрачених и болесних умова.

Потуљени, подмукли и лукави пропагандни јудео-кршћански рат вођен је, упоредо, како против Белих Срба тако и против вилинских и вилењачких светова.

Ако не познајемо тајне вила и вилењака, онда никада нећемо посве појмити и разумети веру, предање и мит Белих Срба; никада до краја нећемо открити и упознати свебожиште (пантеон) наших белих богова и богиња; и, надасве, никада нећемо васпоставити

космичку и духовну Вертикалу ка вишим тајинственим и оностраним световима.