Лирика вечног тренутка

Свако од нас, тек када дође у неко зрело доба, почиње да сагледава и освешћује своје животне грешке из минулих времена, из минулих животних токова.

Што сам старији, све више својих грешака откривам и препознајем.

Има грешака из младости којих се и дан-дањи стидим пред самим собом.

Знам да нико неће открити и видети те моје грешке, али видео их је Бог и видео сам их ја, и стога се стидим.

Нема човека, нити је било нити ће бити, који нема неких грешака којих ће увек и вазда да се срами и стиди, пред Богом и пред самим собом.

Једино Љубав и Милост Божја поништава све наше грешке, све наше грехе, све наше пороке, сва наша непочинства, све наше омаје и опсене.