Лирика вечног тренутка

Љубав никада не умире!

Ниједна љубав никада не умире, већ вечно остаје, и живи, у Вишњим световима, у Акаши.

Кад год се присетим својих љубави из ране младости, ја осећам и видим да су оне и даље живе, да су управо онакве какве су, негда давно, биле.

Нема туге, нема сете ни жала за тим давнашњим љубавима, већ само  радости, милине и дивоте у мојему срцу вилењачком и у души мојој сневајућој.

Осећам неизрециву радост, милину и дивоту што су ми се те давнашње љубави догодиле, што сам живео за њих и живео у њима, што сам сневао и маштао о њима.

И још нешто, а битно и суштаствено.

На тренутке, имам снажан осећај, да су ми се све те љубави догодиле у једном ранијем животу, у неким давно минулим – космичким – животним токовима.

Заиста, љубав никада не умире!