Некада давно…
Срце те води свим оним изворима свете воде
куда си ходио и ходила – роде.
Некада давно…

Некада давно није само остало тамо,
већ је ту сада и овде.
Носи га душа твоја као палету живих боја.

И сада док трептаји вечерњих звезда
испуне ум и дах и сне
носи те лагано талас светла
далеко у неке светове будуће.

Постојиш само кад волиш – о роде мој!
Божја те одежда чека,
мудрост, мир и славуја пој.

И добро ми знаш све…
само те нека сета обузе
и њом дође тама и страх…
да утврди да ли си света и да ли си јак…

Сети се.
Сети се – о роде мој звездани.
Пут пред нама у нашој је власти!
И чује се хор
и небески сабор
и дјева од светла
како обзнани свети пој
И би Љубав…

И она пусти све своје зраке
и обасја родове свете.
И донесе прах звездане земље
и роди се дрво живог светла и песме…

И Творац се насмеши…
Љубав би.